СУНЦЕ КРОЗ СУЗЕ – ЉУБАВ И ДОБРОТА КАО ПУТ КА СПАСЕЊУ

(Позив на спасење, II том); 

Био си, видео си, чуо си, прошао си... И шта ти је остало од живота? Бол тела, бол душе... Како рече онај стогодишњак: „Као да сам на једна врата ушао, а на друга излазим”. Или, као што каже једна српска народна песма – кад човек умире, нема шта да понесе, осим скрштене беле руке и праведна дела своја. Ова књи­га говори о томе како се кроз живот, пун бола и суза, гледа у Сунце Христа, Који никад не залази. Приче из живота реал­них православних људи, који брину о напуштенима, лече се од алкохолизма, треба да добију дете са Дауновим синдромом јесу приче које потврђују стихо­ве песника Љермонтова: „Верује се и плаче се, и опет је лако све”. Ако Бога нема у свакодневним ситницама, онда Га нема ни у галаксијама – ово је, дакле, књи­га о ситницама које су галаксије људских срца.