СРБСКИ ДУХОВНИ ЛУГ ХХ ВЕКА

(Св. Симеон Дајбабски, Преп. Јустин Ћелијски, Преп. Јаков Жички, свештеномуч. Јован Рапајић, мон. Гаврило Бошњански, ст. Тадеј Витовнички, о. Никанор Хиландарац, о. Јустин Савиначки, о. Лазар Острошки...); стр. 600 Велики мислилац у Срба, Божидар Кне­ жевић, говорио је да је историја песма коју човечанство пева Богу. Тако је и са исто­ ријом сваког народа, па и светосавског. У сваком столећу Срби су, често кроз крв и сузе, али увек својим заветним бићем певали Богу, да би дошли до 20. века, „атом ске технике и прашумске етике” (авва Јустин), у коме су наставили да по­ тврђују ко су, шта су, одакле су и куда иду. Поуке србских отаца XX века, живи су доказ да је Србство Нови Израиљ коме је Господ слао духоносце и правдољупце. На једном месту, ризница савета за сваког ко жели да чује и да твори. Послушајмо своје оце и матере да нас, како рече Владика Николај, „не покрије језива тама туђинска са лепим именом и шареном одећом”. Ова књига је повест о србској химни Госпо­ ду, коју су животом и подвигом певали Његови угодници, на сваком месту славе Господње у нас – од пештере дајбабске до светиње атонске, од ћелијске пустиње до дечанске лавре, од острошке стене до витовничке молчалнице... Благо нама док имамо на кога да се угледамо и чије поуке да слушамо!