СМРТ ЈЕ ПОБЕђЕНА – Вечност постоји

(Књига о смрти које нема) (архим. Рафаил Карелин, Жан-Клод Ларше, јером. Григорије Светогорац)

Некада је српски народ говорио: „Нећу да грешим, треба ми мрети”. А Момчило Настасијевић је, у песми „Туга у камену”, говорио да је, пред гробом, највећа радост – одужити дуг. Ако је цео живот припрема за прелазак у пуноту правог живота, онда је ово права књига за упозна­вање са правим путем између стаза које се рачвају. Свештеник Павле Флоренски каже: „Умирући рела­тивно ретко говоре о свом виђењу смрти, али не због тога што не могу да кажу, него због осећања тајне. О том госту из другог света не може се говорити живима. Када умирући, обузет највећим ужасом, не може више да сакрије своја осећања и када окрене поглед на одређену страну, његови испрекидани узвици и невољни гест самоодбране одају присутнима да му се догађа нешто особито; он на њихова запиткивања обично не одговара или се труди да неким неодређеним речима успава њихову будност.” Поуке духовника дате у овој књизи дате су да би нам растајниле тајну смрти у светлости Христовог васкрсења.