Сан Мајке Божје

ЈЕДНЕ НОЋИ у јудејском граду Витлејему пресвета Богородица је уснила страшан сан.
Пробудивши се, сва устрептала заплакала се. А кад јој Исус приступи, она му овако поче говорити:
– Мили Сине мој, још дрхтим од страха и не могу да дођем к себи, јер сам ноћас страшан сан уснила. Уставши плакала сам и јецала, па сам се помолила Господу Богу, Творцу неба и ѕемље да ме утеши, јер ми је срце још једнако немирно. Сва трептим и пуна сам зебњи.
У сну Те видех, Сине, како стојиш у мноштву народа и држиш лист пергамента исписан божанским заповестима Старог завета; а    и з н а д    њ и х су две заповести крупно написане:
„Љуби Господа Бога свога
свим срцем својим,
и свом душом својом,
и свим умом својим. “
Ово је прва и највећа заповест. А друга је као и ова:
„Љуби ближњега свога
као самога себе.“
Одједном, појавише се неки наоружани људи, ухватише Те, а онај народ се разбежа. Затим Те изведоше пред суд… Твоју главу и тело облила је крв!
Тада јој Христос Спаситељ рече:
– Пресвета и преблагословена Мајко моја, обистиниће се то што си уснила – са мном ће се тако догодити.
Али ко год научи заповести које си видела исписане на оном листу, па отпочне да п о    њ и м а    и   ж и в и:
– да љуби Господа Бога Творца свега што постоји,
– да љуби своје ближње и
– да чини свако добро,
биће с п а с е н! Нечисти дух неће му у души обитавати. Буде ли до смртног часа свог и з в р ш а в а о ове заповести, носећи уза се часни крст, наредићу па ће му анђели примити душу и уселити је у Небеско царство.