СВЕТА ГОРА – ДУХОВНО СРЦЕ СВЕТА

(СТАРЦИ СА АТОСА О САДАШЊОСТИ И БУДУЋНОСТИ –

иг. Партеније (Мурелатос), иг. Григорије (Зумис) дохијарски, старац Гаврило Карејски, старац Јулијан (Лазар) продромски...); стр. 265

Понекад се православни хришћанин упита – да ли смо ми уопште заслужи­ли Свету Гору? Јер, у свету који тоне у бесмисао она преко хиљаду година обасјава све четири стране нашег постојања вером, надом и љубављу које не пролазе. И стално долазе међу нас њени нови светилници, попут отаца описаних у овој књизи: Партенија, игумана Светопавловског, Григорија Дохијарског, стараца какви су Гаврило Карејски и Јулијан Продромски. Сви они, Грци, Руси, Срби, Румуни и ко год се нађе међу атонским подвижницима говоре да „проћи живот није поље прећи“ (Пастернак), али да смо ми, ако се кајемо и Христу враћамо, људи чија су тела потенцијалне мошти, а душе велики светилници Царства. Из звер­ског у божанско – то је порука Свете Горе, коју нисмо заслужили, али коју нам, као и Сина Свога, дарује Пресвета Богородица. Прави је час да се тргнемо, и да у свом срцу саздамо светогорску обитељ смисла.