Национална идеја - протојереј Андреј Ткачов

Бог нам је досудио да се осетимо делимично (а даље ћемо, ако будемо учесници у Божијим делима, видети како ће се ствари развијати), дакле, Бог нам је досудио да се делимично осетимо у кожи старозаветног Јеврејина, у оно време кад нико, сем Јевреја, није знао за Господа. Рећи ћу шта имам у виду. Јевреји су били најомраженији народ на земљи. Били су окружени тамним облаком митова. Како су их све називали! Говорили су и да једу малу децу, и да обављају гнусне оргије под покровом ноћи, измишљали су још неке сличне ствари, То је било нешто страшно. Хришћанин је био непријатељ људског рода у очима „просвећеног", а још више у очима непросвећеног паганина. Отприлике, исто тако су се према јеврејском народу, у старозаветно време, односили људи међу којима су Јевреји живели.

Народ који не личи ни на кога, с некаквим чудним уставом о храни, чудним брачним законима, чудном затвореношћу према целом свету, некаквим ритуалним жељама да се одвоје од свих и да живе неким скривеним унутрашњим животом, никога не пуштајући унутра. Некаква чудна представа о Божанству, апсолутно одсуство жеље да се клањају туђим боговима, па чак и да се заинтересују за н>их. Све то је рађало страшну мржњу према Јеврејима. А Јевреји су, у принципу, били људи који нису имали друго богатство осим Бога. Погледајте куда, у какву пећ је Господ у старозаветно време бадио ове људе који су знали Живог Бога. Сваки народ и свака цивилизација, између чијих жрвњева се млео јеврејски народ, поседовали су изузетно велике таленте.

Ево, на пример, Египат. Јединствена цивилизација која је мислима усмерена у загробни свет. Египат је о загробном свету размишљао више него о земаљском. То је цивилизација мистика. То је цивилизација лекара који раде трепанацију лобање; то је цивилизација инжењера, који граде врло прецизна здања, која данас не можемо чак ни да поновимо; то је цивилизација песника, тајновидаца, жречева, Али оно што је главно, јесте да је то цивилизација усмерена мислима у загробни свет. Цивилизација која је Питагори или његовим ученицима могла да каже: ви Грци сте деца. Зар су Грци деца? Зар је Питагора дете? За Египћане јесте. Зато што су за неколико векова они на известан начин замрли у својим вежбама за прелазак у вечност и стекли су огроман пртљаг најразличитијих знања. То је задивљујућа ствар! Управо тако је требало неко време да живи јеврејски народ, пре него што изађе, не просто као породица сточара, већ као јеврејски народ који је био спреман да прими Закон Божији. Управо тако.

Затим, Рим. Све што имамо у јуриспруденцији, у законима, у изградњи путева, аквадуката, фабрика, у спортским такмичењима, све што је цивилизација створила до данас, јесу, такорећи, изданци из римског корена. Рим нас данас храни свим сгварчицама и дрангулијама: сенати, парламенти, посланици, адвокати, — све су то римске речи, римски термини, римска идеологија. И „завади, па владај“, разноразне империјалистичке ствари, у принципу колонијална политика је исти овај Рим. У области естетике, куд год да бациш поглед — видиш Рим, почевши од Аполона у римским кочијама на Бољшом театру.

Грци су, наравно, весељаци. Тако нам се чини. Али су Грци знали шта је ужас; Грци су знали шта је тајна света која пали хладноћом. Грци су много тога знали. А за нас су Грци леп стас, Аполон Белведерски; наравно, то је и слепи Хомер, то је позориште маски, комедија, драма, то је музика, то су безусловно спортска такмичења. У принципу, Грци су уметност. Држава, иојска и цивилизација припадају Риму. Мистика и тајна Египту. Моћна организација у циљу освајања других земаља, такорећи, довођење у стање строгог послушања јесте дивни Вавилон. Страшни и дивни Вавилон. И то је изузетно велика цивилизација. „Зар није моја рука учинила све ово?!“ говорио је Навуходоносор, гледајући свој огромни град, своју престоницу.

А међу свим тим Јевреји. Немају никакву уметност, никакве велике подухвате, ни огромну масу народа, окупљеног у јединствену војску у послушању цару, ни загробну мистику са свим префињеним стварима и фрескама у пирамидама, А шта су имали? Имали су Бога. И ништа друго нису имали. Друго су имали други. А Јевреји су имали Бога. И били су људи Божији, који су подсећали на Бога. И имали су велики циљ у животу: да сачувају ову живу воду у својим длановима и да дају Месији да дође управо код њих, из њихове утробе, од њихове крви. То је био њихов задатак и они су га извршавали — једваједвице, али су га извршавали. И ми се наслађујемо вером зато што је Господ захваљујући Девици из јеврејског народа дошао код нас, кроз Њу Се оваплотио и родио. То је велики подвиг. Јевреји су обавили своје служење човечанству. Поред свих грехова који су пратили овај свештени процес.

Дакле, због тога што су били с Богом, Јевреји су били страшно омражени. Други су их сумњичили и вређали. Чини ми се да се нешто слично данас дешава с Русијом. Ова по речима М. Ј. Љермонтова „неопрана Русија", која је понекад опрана боље од неког лондонског предграђа, изазива мистичан ужас и мржњу. Отуда потиче рат против спортиста, отуда рат против уметника и прегалаца уметности, отуда сумњичаво незадовољство и атмосфера хистерије око Русије и на њеним границама и у духовном, и у физичком смислу.

Војна претња и хистерија око имена „Русија" и речи „Рус“ јесте дело великог Промисла Божијег и историјска ствар. Тако људи плаћају због тога што имају благо које други немају. Ми имамо извесно велико благо које други немају. И они који немају ово благо се несвесно, не схватајући због чега, љуте на нас и љуте се зато што виде да имамо оно што они немају. То може да се односи, на пример, на породицу. Зато што ће временом Русија можда морати да покаже свету шта је права породица, сачувана, библијска, класична, у којој постоје муж и жена, где постоје деца, и то не једно, већ их има много, где постоји све што је класично, како га је Бог створио, док ће се цео остали свет даље развијати по сасвим страшним моделима.